ZNATE LI KO JE BOŽIĆ BATA?

“NEMA DANA BEZ OČNOGA VIDA, NITI PRAVE SLAVE BEZ   BOŽIĆA!”

Petar Petrović Njegoš

Praznici su još uvek u jeku, a ni praznično raspoloženje nas ne napušta tako lako. Slava za slavom, proslava za proslavom… Dobrodušnog i darežljivog dedicu, svemoćnog gospodina Mraza, lepo smo dočekali, slikali decu u njegovom krilu, uredno složili poklone ispod bogato okićene i svetlucave jelke, naduvali raznobojne balone, mahali treperavim prskalicama i, dok smo lupili dlanom o dlan, čarolija se desila –  ispraćaj Stare i doček Nove godine, čestitanja, lepe želje, nova obećanja, planovi, veliki ciljevi… Tako je to danas, u modernom društvu!

 

No, čekajte malo, moram da vas nešto priupitam! Da li vi i vaša deca znate ko je deci donosio poklone pre nego što se rodio taj punački, rumeni dekica koji voli decu svih boja, koji govori sve svetske jezike i ne zna za granice? Da li ste svojoj deci ispričali priču o još starijem čudotvorcu obučenom u gunj i čakšire, sa šubarom na sedoj glavi i opancima navučenim preko vunenih, rukom štrikanih čarapa? Ne, to nije bajka, to je priča sa tradicijom, priča o velikom čudotvorcu, svetom Nikoli, velikom  braniocu hrišćanstva i pravoslavlja, zaštitniku dece, siromašnih, putnika i moreplovaca. To je priča o kultu BOŽIĆ BATE, za koga se vezuje običaj da se uoči Nikoljdana (19. decembra) ili za Božić deci ostavljaju, u čizmama ili čarapama, skromni i simbolični pokloni, kako dolikuje u vreme posta, kao što je to činio i Sveti Nikola, deleći svoje bogatstvo onima kojima je pomoć zaista potrebna. Iz tog milosrđa i poklanjanja, koje je Sveti Nikola činio za života, nastao je običaj darivanja za Božić.

coaching magazin-santa-claus

Kako su vremenom nastajali novi običaji, “savremenom” društvu je dovedena maskota Deda Mraza, koji je vremenom “zvanično” potisnuo nekadašnjeg Božić Batu i poprimio savremene zapadnjačke manire. I dok je naš Božić Bata ikona darežljivosti i dobre volje da se pomogne siromašnima, bolesnima, nezbrinutima i beskućnicima, dotle je moderni Deda Mraz simbol potrošačkog društva u kome se ceni luksuz i rasipanje kroz mnoštvo skupocenih poklona.  Srećom, te se vremena vazdan menjaju, pa se i Božić Bata, simbol pravoslavne vere, ponovo vraća u naše domove.

Kako god da doživljavamo ove praznike, svece i likove koji ih simbolično predstavljaju, moramo priznati da je PORODICA u osnovi svake od priča koje ih prate. Naša je želja da vi, roditelji, na pravi način rastumačite svojoj deci zagonetku ovih običaja i njihovih “junaka”, te da svojim najmilijima na kreativan način osmislite prazničnu atmosferu. Dajte već danas glavnu ulogu Božić Bati koji će vas posećivati  svake godine u ovo doba. Obeležite Badnji dan kao dan dece i detinjstva, dan roditeljstva, dan koji najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić, praznik kada se rađa novi život i uvećava porodica, kada se radujte, voli, miri, prašta, zahvaljuje.

coaching magazin

BOŽIĆ U URBANOJ SREDINI

Srbi su Božić, kao i krsnu slavu, slavili i u uslovima nemaštine, i za vreme rata – u rovu, na straži, na frontu, pa zašto ga ne bismo obeležili kako dolikuje i u gradskim sredinama gde nema ni šume ni drveća za seču?

U svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, gde je nemoguće unositi veliko drvo i donositi slamu, uzima se manja hrastova grančica i svežanj slame, te se zajedno sa pečenicom, na Badnje veče, unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana. U nedostatku ognjišta gde se pali vatra, zapali se sveća i kandilo koji ih simbolišu (loženju badnjaka može se prisustvovati i u crkvenoj porti). Kuća se okadi tamjanom, izgovore se ili se pročitaju molitve i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi, uz posnu večeru i crkvenu muziku.

coaching magazin

Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima. Običaj je da se u kući pripremi pogača česnica u koju se stavlja metalni novčić. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom, a zatim lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić, biće srećan cele godine. Takođe, običaj je  da se gost koji prvi dođe u kuću tog dana – polaženik (u dogovoru sa domaćinom ili slučajni namernik) posebno daruje nekim prikladnim poklonom.

Tog dana ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”

Zdravlja i veselja, Amin, Bože daj!

Jasna Simović, Holistic Life Coach

ostali textovi

photo: Pixabay

photo: Božićna trpeza, Milica Kuprešak

 

Podeli sa ostalima...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someonePrint this page
Lidija Grujić

Lidija Grujić

Lidija Grujić, autor Holistic Life & Business Coaching-a „ Ja ne radim posao, ja živim svoj posao“. Ova izjava svakako da govori mnogo o meni i mom životnom pozivu. Uživam u životu, odabranom društvu i neprestanom izvoru znanja kojeg nikada nisam sita. Podržavam život i ono što život čini.Potreba za holističkim prisustvom je kap koja je neophodna kako bi bolje razumeli potrebu svakog bića i duše. Autor sam Holistic Life & Business Coachinga. Ako imate potrebu da život učinite odličnim, upustite se u avanturu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *